Može li se verovati ljudima?

Iz nekog našeg iskustva verovati se ne može nikome, nikada, niti u vezi bilo čega, u nekim slučajevima čak ni sebi. Ali to je iz našeg iskustva. Možda je vas vaše iskustvo naučilo drugačije..

Čovek je čoveku vuk. Ovo niti smo izmislili niti smo mi ti koji želimo da tako bude. U pitanju je činjenica koja se dokazivala vekovima, a u poslednjem možda i ponajviše. Izdajstva na nivou prijateljskih odnosa već su nešto što se podrazumeva, o ljubavnim prevarama da ne govorimo, a o metodama i svim mogućim tehnikama zabijanja noža u leđa do juče, ili i dalje bliskih poslovnih saradnika priču ne treba započinjati. U srpskom narodu postoji i ta duga, genetikom i tradicijom protkana, posebna istorijska nit brato-kumo-i svakog drugog izdajstva koja se toliko izdefinisala da se već može svrstati u karakterna obeležja naše nacije. Znate ono – Srbi su slovenski narod, smešten tu i tu, od tad i tad, preživeli to i to, fizički izgled takav i takav, karakter – teški ko tuč, za sebe najgori.

Tužna je činjenica da živimo u teško vreme, imamo mnogo problema i isto toliko muka, a znate kako kažu – na muci se poznaju junaci. Po pravilu, u teškim vremenima svi pokažu svoje pravo lice. Lični interes je ono što se na kraju iskristališe kod većine kao glavni motivator, ali nemojte misliti da ste iz te većine izuzeti i vi sami. Čovek lako poklekne, a sto puta više snage mu treba da to ne učini. Upravo zato i ne treba da vas čudi što ste možda primetili da je ljudima sve teže verovati i sve teže pronaći onoga nekoga na koga se možete osloniti. Kada se sagleda,među svim tim prijateljima, kolegama, ljubavima (sa izuzetkom one konačne i prave, mada i tu postoji nekoliko znakova pitanja), komšijama, poznanicima, jedina iole sigurna luka je uvek porodica. Krv je krv i u to nema sumnje, osim ako nije zla.. Međutim, kod poverenja nije stvar u tome treba li ili ne verovati. Živeti u agoniji paranoje suludo je, i po zdravlje, pre svega mentalno, nije preporučivo. Ono što jeste važno, jeste imati meru u poverenju i u svakom trenutku dobro opravdan i argumentima potkovan razlog za poverenje. Čak i tada, to poverenje uvek treba biti sa dozom rezerve. Ti nikada nikome ne možeš biti važniji od njega samoga, niti tebi može neko biti važniji od tebe. Svi koji smatraju, ili veruju u suprotno licemeri su i vrlo dobro znaju šta je istina. Tajna poverenja u druge je u stavljanju sebe ispred njih, a tajna poverenja u sebe je u neprekidnom preispitivanju. Jer, ko kaže da si baš ti u pravu…